October 31, 2020

About/Bio

Ček’ da vidim kako je pisalo u knjizi.

Može.

Rođen 1980. u Beogradu. To je tačno. Diplomirao prostorno planiranje, posle u Parizu postao master urbanizma. Francuska škola, takoreći. I to je uglavnom tačno, s tim što je taj urbanizam u nazivu smera zapravo glasio urbanističke politike, ili politike urbanog razvoja, kako god, tek ono što kod nas u praksi bolje da kažemo da ne postoji, manje će da boli nego kad shvatimo da nam se sve ovo događa s razlogom i da smo razlog mi. I čisto dopune radi, treba istaći i da treba da doktorira.

Stalno dobijao četvorke na pismenim iz srpskog. Jednom i trojku. Istina.

Do 2015. godine uspeo da gleda Metallicu sedam, a Life of Agony šest puta. Da revidiramo: Metallicu gledao 11 puta, Life of Agony deset. Toplo mu oko srca i kad se pohvali da je Calexico video uživo šest puta, a Deftones pet.

Kao jedno od najvećih dostignuća u životu još uvek rado izdvaja da je brisao sto za kojim su sedeli članovi Faith No More.

Uživa na koncertima, mahom gitarske muzike. Ima utisak da ništa nikad nije u potpunosti naučio da radi, a raznih stvari se dohvatio. Da, još uvek ima takvo viđenje sebe.

Kad ga neko iznervira, on krene da piše neku knjigu. Nikako da nauči da od toga nema vajde. Nije siguran oko ovog, ispadne da svako malo počinje da piše neku novu knjigu. Istina je da je objavio jednu (Roll Intro Tape) i da ima ideje za još dve, ali nije još počeo. Piše neke priče u međuvremenu.

Ovako deluje pristojno i lepo vaspitano, ali ima jednu nepravosnažnu presudu na sedam dana zatvora (oborenu u drugostepenom procesu), jednom ga je obezbeđenje kladionice izbacilo, tačnije oteralo sa trotoara ispred iste pod optužbom da je ometao goste te ustanove, a jednom su ga radnici obezbeđenja (krupni i afričkog porekla) pariškog Citadiuma doslovno saterali u ugao i naterali da pred njima obriše fotografiju koju je nešto ranije napravio.

Voli Ivu. I Filipa. I Lili. Navija za Zvezdu. Redundantno je komentarisati ovo oko navijanja. Apsolutno ne doživljava sebe kao pisca. Moli sve da mu ne zamere na ovom sebe nipodaštavajućem trećem licu, kako ovde, tako i ranije u tekstu, jer smatra da samo isticanjem humora na svoj račun može da dokaže da se ne shvata preozbiljno.

Za sve koji su se kasnije uključili, ovo ovde je moj sajt. Sajt na kom bih na jednom mestu skupio i podelio sa svetom šta sve, kako i donekle zašto pišem.

Motivaciju da se ovako pokažem dobio sam kada sam solidno popunjen očekivanjem konkurisao za jedan posao i nedugo zatim saznao da nisam prošao ni prvi krug selekcije.

Beastie Boys su u jednom trenutku svoje karijere došli na ideju da bi bilo sjajno imati malu i nezavisnu izdavačku kuću koja bi izdavala muziku koja se njima sviđa i koja bi teško inače stigla do nekakvog izdanja. Tako su osnovali Grand Royal. Izdavačka kuća je posle toga u svoju delatnost dodala i fanzin, magazin, učestvovanje u demolition derby trkama i distribuciju muzike. Ono što je Grand Royal bio za Beastie Boys, 27words.rs je za mene: kuća za sve male i velike ideje, knjige, priče, članke, nedovršene i potpuno nekoherentne tekstove započete jedno veče u dva ujutru, a već sutradan otkrivene uz krajnje zbunjenu facu i znak pitanja na mestu gde bi trebalo da mi bude jasno šta sam to hteo i počeo.

Pažljiviji posmatrači primetili su i da je Grand Royal usled rasplinutosti i sveopšteg „ne znam di teram“ pravca upravljanja firmom na kraju propao. Slažem se, sasvim je moguće da će i ovaj sajt na kraju istim putem. Ipak, što ne bih uživao u vožnji?

Neki bi možda rekli da je 27 Words krađa jer nemam ništa svoje pametnije, a ja bih ipak probao da se vadim da je hommage Deftonesima i pesmi koju sam čuo oktobra ’97. i posle koje ništa više nije bilo isto. I ne samo to, nego i suptilno spuštanje sebe samog, jer tamo gde u originalu stoji 7, ja imam 27: možda ćutljiv kad se ne znamo, ali uvek preopširan kad pišem. A words… neko možda ima tri akorda i istinu, a ja imam samo reči sa sobom. Pa možda nešto i napravim sa njima. Dobrodošli.

I da, nisam znao da je drugi amandman američkog ustava sačinjen od 27 reči. I ne, ne mislim da je on bio dobra ideja.

Lazar Divjak

 

UPUTSTVO ZA UPOTREBU:

27words.rs je sajt koji Lazar Divjak pod punom moralnom i krivičnom odgovornošću i uz pomoć jednog broja prijatelja i bliskih saradnika vozdiže tokom zimske pauze fudbalske sezone 2019/20, a kojim se već neko vreme bavio kao Mića Tomić onim svojim kršem u Pričama iz Radionice. Više detalja o autoru, motivaciji i ostalim glupostima možete pronaći na stvarno treba biti car i kliknuti na ovo.

Roll Intro Tape je knjiga koju sam pisao između 2005. i 2015, a koju je 2016. izdao Long Play. Knjiga govori o odrastanju, muzici i koncertima, i izbor priča/poglavlja iz knjige nalazi se na ROLL INTRO TAPE. Što se cele knjige tiče, izgleda da je slabo ima po knjižarama (kažu da su je rasprodali), a još možda pedesetak primeraka ostalo je i može da se poruči preko Kontakt sekcije.

Roll Intro Tape je trebalo da bude knjiga koja će završiti sve knjige, ali je ispalo da me je ili njen (uslovno rečeno) uspeh polakomio, ili sam shvatio koliko mi pisanje prija, pa sam u međuvremenu dobio razne ideje (koje uključuju ali nisu ograničene na još barem dve-tri knjige).

7-INCH je deo sajta u kom će se pojavljivati novi singlovi. Mesto za priče koje prilično podsećaju na one iz Roll Intro Tape, samo su nastale kasnije i stoje bez nekog zajedničkog luka. Ovaj deo sajta će se najčešće ažurirati. Ne bukvalno ovaj, nego OVAJ. Tu će se povremeno kačiti nove priče.

RECENZIJE je prostor za tekstove u kojima za divno čudo nisam ja u glavnoj ulozi (u onoj meri u kojoj je to moguće, naravno), koje sam pisao u vezi sa koncertima i albumima koji su stvarno mnogo dobri i bitni, i koji su (tekstovi) objavljivani po nekim ozbiljnijim sajtovima i portalima. Striktno govoreći, radi se o recenzijama, ali ja prvi ne volim da čitam recenzije (dosadne su, brate), otud i taj eklektički otklon u štivu.

PRESS su na jednu gomilu postavljeni tekstovi, audio i video snimci gotovo svih pojavljivanja u medijima akonto mojih pisanija. Esencija egocentrizma.

Kao što to naslov nedvosmisleno sugeriše, VIDEO je deo sajta gde su postavljeni namenski video klipovi. Reč je o snimcima ljudi o kojima sam pisao, ili koji su na neki način povezani sa onim o čemu sam pisao, a koji čitaju ono što sam napisao. Osim u jednom slučaju, klipove odlikuje potpuno odsustvo režije, ali su zato od srca.

Pokušaj opisivanja čemu služi KONTAKT deo sajta je najuludnije potrošenih 10 sekundi u mom životu.